Nekada davno, u Beču, na najuticajnijem dvoru svoga vremena, zivela jedna neobicna carica po dugačkom imenu sa mnogim titulama koje slede iza i kratkom nadimku Sissi po kome je i danas pamte.
U tom istom dvoru, gde je nekada živela, postoji muzej u kome se čuvaju njene lične stvari i njena priča.
Čuva se uspomena na ženu dvadeset prvog veka, zarobljenu u tesnim korsetima i striktinim pravilima devetnaestog veka.
Tu su izložene njene haljine koje otkrivaju nestvarno tanak struk koji je održavala svakodnevnim šetnjama, casovima mačevanja, a u jednoj od svojih odaja imala je pravu vežbaonicu opremljenu spravama koje je dizajnirao nepoznati entuzijasta tog vremena.
Sveže pristigla na strogi carski dvor iz svog neformalnog porodičnog doma posegla je za bavljenjem telom i zdravljem kao jedinim otklonom od novog načina života koji je odbijala celim svojim bićem.
Zamišljam je u razgovoru sa svojim dvorskim damama i članovima kraljevskih porodica širom Evrope koji prevrću očima dok slusaju o njenoj dnevnoj rutini, ritualima i vežbanju.
I pitam se odakle je uopšte dobijala ideje jer nije bilo Kosmopoliten časopisa da joj predloži “pet najboljih vežbi za ravan stomak”.
Njen jedini savetnik i guru moglo je biti samo njeno sopstveno telo koje joj je govorilo da se pokrene, rastegne, razgiba i na taj način otrese nezadovoljstvo.
Tek skoro vek kasnije Jozef Pilates će izjaviti kako je fizička aktivnost osnovni rekvizit za sreću i predstaviće svetu revolucionarne pilates sprave koje će planetarnu popularnost doživeti tek sa prvim godinama dvadeset prvog veka.
Nije doživela da uz pilates vežbe, sa mnogo manje muke održava svoj nadaleko poznat tanak struk i da posle vežbi istezanja na reformeru zaspe kao beba u svojoj svilenoj posteljini.
Šta bi dala Sisi da može uz online časove da vežba neku od body-mind tehnika uz šum talasa Atlanskog okeana dok zimuje u Bijaricu.
Šta bi dala jedna carica da ima takve privilegije koje su nama sada u ovom vremenu sasvim normalna stvar.
Kad bih mogla nekako joj došapnem da je sve bila u pravu, da sve zaista radi i da smo sada sve carice, onakve kakva je i ona bila, aktivne, često ispred svog vremena.
Mislim da bi joj bilo drago da to čuje.
Ako ne zbog nas, a ono zbog svih nevernih toma i zlobnica sa dvora koje su je ogovarale iza ledja dok je neumorno vežbala, planinarila i jahala kroz Šenbrunske proplanke.
Comentarios